UMETNIK BLAGORODNE DUŠE
Ako bi se umetničko delo Dragana Kitanovića moglo izraziti sa samo nekoliko reči i ujedno opisati on sâm kao autor, stopljen, dakle, sa svojim delom, sa svojim crtežima, slikama i radovima primenjenog dizajna, onda bih sa dubokim osećanjem da govorim neporecivu istinu rekao da je on zaista umetnik blagorodne duše. Ove tri reči dovoljne su da u nama ožive čoveka koji je imao odmeren korak, odmeren govor, odmerene pokrete. Nikad brz, nikad nagao, nikad eruptivan. A upravo sam ga takvog i poznavao, daleko pre nego što sam prvi put ušao u njegov atelje. Susret sa njegovim radovima, tom prilikom, ali i kasnije, više puta, bio je samo potvrda da svoj sud i osećaj, a sada i iz ove perspektive, perspektive sećanja, ne moram da preoblikujem niti prilagođavam ovom svečanom trenutku.
Crtež je za Dragana bio osnov svih tehnika kojima se bavio, polazište koje mu je davalo sigurnost i izvesnost da će ideju izvesti do kraja, da će se izraziti u punini, bez ostatka. Kad kažem bez ostatka, želim reći da se kod njega ne može naići na fenomen nedovršenog dela kao na princip estetske nedovršenosti, koji posmatraču daje mogućnost da ga u svojoj imaginaciji ispuni i okonča. Ne, za njega je delo dovršeno kad se planirani prostor ispuni svim detaljima, kad se priča ispriča dokraja. I svaki potez bio mu je podjednako važan, bilo da je povučen u centru ili na rubovima dela. U tom smislu teško je zaključiti da postoji jedna tačka otvaranja, jedan put koji vodi do razumevanja suštine. Iako je delo celine, svaki detalj, svaki preplet povučenih linija, sva njihova umreženost, koja skriva nove lavirinte, za sebe je jedna suština, dovoljno izazovna da joj se mora posvetiti puna pažnja. Kod radova kod kojih ima manje ili više slobodnog prostora, odnosno belina koje ostaju izvan crteža, čak su i one u funkciji sveukupnog likovnog narativa.
U crtežima koji nisu samo u tušu, već su obogaćeni prelivima boja, nekad prozirnim a nekad gustim, odnosno u tzv. kombinovanim tehnikama, likovni akcenti su samim tim potenciraniji, oblici plastičniji, likovna sintaksa daleko bogatija i izražajnija.
Racionalan, ali ne i hladan, već suzdržano emotivan, nenametljiv i skroman, Dragan Kitanović je živeo u svetu svoje umetnosti, kojoj se dokraja predavao i koja mu je bila pribežište od realnosti koja ga nije štedela, kao uostalom nijednoga od nas. Ova izložba je prilika da ga bolje upoznamo i razumemo, i kao umetnika i kao čoveka.
Zvonimir Kostić Palanski