MILOŠ ŠARIĆ (1991) 

Osnovne akademske studije vajarstva završio je na Fakultetu umetnosti u Prištini – Zvečanu 2014. godine. Master akademske studije Primenjenog vajarstva završio je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2015. godine, a na istom Fakultetu je i doktorirao, na studijskom programu Primenjene umetnosti i dizajn 2019. godine. Dobitnik je Treće nagrade žirija i publike na konkursu za skulpturu „Beogradski čitač“ koja je predstavljena 2015. godine u Galeriji RTS-a u Beogradu, a koja se od 2017. nalazi u javnom prostoru Gradskom parku Kaselberi, „Vrt skulptura“ u Orlandu na Floridi (SAD). Izlagao je na šest samostalnih i na više od sedamdeset kolektivnih i međunarodnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je nekoliko likovnih kolonija. Njegova dela nalaze se u javnim i privatnim kolekcijama. Član je ULUS-a i ULUPUDS-a od 2016. godine. Živi i stvara na relaciji Vlasotince – Beograd.

Izložba „Saglasje“ prikazuje istraživački proces u skulpturi koji autor sprovodi od 2014. godine do danas. Ona povezuje radove iz nekoliko, do sada, ostvarenih serija, odnosno tematskih celina. Pod nazivom „Tren“, „Beskonačnost dodira“, „Život (u) sekiri“ i „Svi moji preci“, oni su već izlagani kao zasebne umetničke priče. Ipak, njih povezuje isti umetnički nagon i likovni pristup – sekire i motike, jezik su i rukopis kojim autor saopštava svoje poimanje stvarnosti, ljudskih odnosa i vrednosti kojima teži. Stari upotrebni predmeti, oruđe, koriste se kao simbolički elementi za komponovanje skulptura, svojevrsnih narativnih celina. Bilo da su radovi apstraktni ili često antropomorfni, uz odabrane nazive, ukazuju na dva umetnikova stava. Jedan je kritički i odnosi se na otuđenost savremenog društva uslovljenom novim načinima rada posredstvom novih tehnologija (npr. skulpture Užurbanost i Ostati sam). Drugi stav je onaj koji ukazuje na vrednosti koje treba afirmisati, a koje su vezane za čovekovu intimu, svet ličnog ali i univerzalnog – skulpture Porodica, Ognjište, Trajanje, Zagrljaj, Razdraganost, Soba nade. Traženje pojedinca istraživanjem svoje prošlosti, kao i potreba za podrškom i jasnim osloncem u porodici, iskazani su kroz radove iz serije „Svi moji preci“. Oni zaokružuju lični stav i osećaj da je tek povratkom u prošlost, a to se kroz radove manifestuje i povratkom starim predmetima, moguće razumeti sadašnjost i osvestiti neke vrednosti za budućnost.