DIJALOG ZVUKA I SLIKE, 19.05.2023. u 20.00 h
DEJAN ILIJIĆ i JOŠKIN ŠILJAN
Postoji li veza između vizuelne umetnosti i muzike? Strogo govoreći, dve umetničke forme govore dva potpuno različita jezika. Likovna umetnost pokazuje boje i oblike i usmerava se na čulo vida; Muzika se sastoji od tonova i usmerena je na čulo sluha.
Da li su muzika i umetnost dve srodne discipline koje utiču na umetnički izraz i stvaralaštvo??
Slikar Joškin Šiljan izvodiće performans oslikavanja uz muzičku pratnju i podršku džez muzičara Dejana Ilijića.
Ulaznice se mogu podići u Galeriji art55. Ulaz je besplatan.
.JOŠKIN ŠILJAN – rođen je 28.03.1953. u Pirotu. Nakon završene leskovačke gimnazije upisuje Arhitektonsko-građevinski fakultet u Nišu, gde je i diplomirao u struci građevinskog inžinjera. Slikarstvom počinje aktivno da se bavi 1987. godine, dok zvanično izlaže od 1994. godine.
Počev od svog prvog zvaničnog izlaganja do danas, Joškin Šiljan realizuje niz samostalnih i grupnih izložbi. Kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Učesnik je brojnih salona i bijenala – u Leskovcu, Aleksincu, Nišu, Jagodini, Beogradu, Zrenjaninu, Novom Sadu, Skoplju, kao i medjunarodnih likovnih kolonija, organizovanih u Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji, Sloveniji itd.
Siljan je vodeći predstavnik savremene srpske art brut scene, čije stvaralaštvo zauzima autentičnu poziciju u oblasti autsajderske, marginalne i naivne umetnosti. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 2000. godine. Živi i stvara u Grdelici.
DEJAN ILIJIĆ – Dejan Ilijić je samostalno i kao lider sastava EYOT, nastupao u više od dvadeset pet zemalja sveta – Amerika, Rusija, Kina, Engleska, Japan, Francuska, Nemačka itd. Do sada je objavio šest solo albuma za srpsko i američko tržište.
O Ilijićevoj muzici pisali su mnogi, a za ovu najavu izdvajamo dvojicu doajena srpske džez scene koji su zapisali nadahnute impresije.
Gospodin Dragomir Milenković Joga, osnivač grupe Hazari kaže da je Dejan potpuno prepoznatljiv po načinu sviranja, da je svoj i originalan sa sadržajnim programom u kome preovladavaju asimetrični ritmovi Balkana i stilizovane melodijske igre deonica sa juga, a da je posebna karakteristika njegovog klavirskog izvođenja veoma izražena ekspresija, što daje izrazitu životnost, čime publiku magnetski uvlači u ono što radi.
Gospodin Vojislav Pantić, jedan od najpoznatijih muzičkih novinara, u Kulturnom dodatku Politike zapisuje: „Kao što EYOT polako zauzima značajno mesto na evropskoj džez sceni, Dejan Ilijić pokazuje da mu je već mesto među najkreativnijim pijanistima u savremenom svetu, u društvu sa Tigranom, Volnijem, Jaronom Hermanom ili Bojanom Z.“
Dejan Ilijić je komponovao muziku za televiziju i dokumentarne filmove. U njegovoj muzici se ističu emotivnost i energija, koja je postala zaštitni znak i jedna od glavnih karakteristika, kako muzike sastava EYOT, tako i njegovog solističkog rada.
MEHMED SLEZOVIĆ i LEJLA SLEZOVIĆ NIKŠIĆ
"Kontinuiteti diskontinuiteta" 12-23.05.2023.
Dva umetnika različite generacije, povezani dvostrukom relacijom – otac i kći, učitelj i učenik, – u prilici su pokazati svoje radove, izlažući se mogučnostima zanimljivih sagledavanja.
MEHMED SLEZOVIĆ je projekat ,,Pariska mapa“ (obuhvata 20 grafičkih listova u tehnici linoreza u boji) realizovao kao odjek susreta sa Parizom i slojevitim kulturnim nasleđem ovog grada. Mapa je nastala kao sublimacija stvaralačkih iskustva nakon ciklusa koji su joj prethodili / ,,Meditacije na Seni“, crteži olovkom u boji i pasteli, ,,Pariz, slika i grad“, ulja, / i predstavlja izbor iz veće količine crteža inspirisanih Parizom, a prevedenih u grafički medij. Mapirajući pojedine elemente gradskog tkiva, naročito skulpture uklopljene u urbani ambijent, autor nastoji dekodirati simbolička značenja imperijalnog grada kroz vreme kao velikog i istorijskog središta evropske umetnosti i istorijske pozornice na kojoj su se rađale ideje koje su menjale svet u političkom i kulturno-umetničkom domenu. Naročito je istaknut sloj značenja kao ,,grada svetlosti“, što se dalje manifestuje kao likovni izazov za istraživanje svetlosti i boje u grafičkom mediju visoke štampe linoreza. Na taj način autor nastoji povezati nekoliko elemenata, – simbolička značenja, promenljivost umetničke centričnosti, vremenitost, prolaznost i savremenost kao i relacije kulturnog i umetničkog centra u epohi globalizacije kulture i policentričnosti savremene kulturne scene i dovesti ih u vezu sa likovnim okvirom koji ovaj grad čine inspirativnom i intrigantnom temom savremenom umetniku. Time se istovremeno dekonstruišu one predstave grada počevši od impresionista do moderne koje Pariz vide kao grad 19 veka za razliku od, na primer, Njujorka koji postaje paradigmom dvadesetog stoleća. Autor, dakle, sem što ukazuje na trajnu privlačnost Pariza kao inspirativnog jezgra za ličnu introspekciju i nasleđa kulture, takođe želi pokazati koliko I ,,tvrde’’ tehnike visoke štampe, mogu biti podatne za istraživanje fluidnih aspekata svetlosti gradskog tkiva čiji rezultati domašaju metafizičke horizonte.
Generacijski jaz proizvodi različita interesovanja kod umetnika uslovljena duhom vremena kao i ukupnim okolnostima formiranja. U tome je i draž umetnosti i njenog večitog otkrivanja sveta i samotkrivanja u njemu. Sveta koji je u neprestanom menjanju i naše sopstvene prolaznosti koju umetnost, ako već ne može zaustaviti, može bar beležiti čuvajući ono što je sublimno i što ostaje tragom prisustva i večite zapitanosti.
LEJLA SLEZOVIĆ NIKŠIĆ pripada mlađoj generaciji novopazarskih umetnika koji danas konfrontiraju svet odraslih i svet dece sa idejama i mladalačkim obeležjima odrastanja u širokom spektru označenih problematika i ličnih poetika od kritičkog, memorijskog, sentimentalnog, psihološkog, sociološkog do političkog koje fokusira domene dečijih prava u širem kontekstu sloboda i ljudskih prava. Svoja, interesovanja za detinjstvo počinje sa iskustvima mlade majke koja je u prilici da oštrim okom crtača posmatra odrastanje sopstvenog deteta. Praveći nizove crteža u kojima beleži svoje opservacije na svakodnevne fragmente ponašanja u razvoju i odrastanju deteta, ona ispisuje stranice sopstvenog dnevnika na relaciji majka i dete u procesu promena koje iziskuje najranije detinstvo. Ova osetljiva veza koja traje čitav život pokazuje se recipročnom i uzajamnom. Ne odrasta samo dete već se i roditelj menja kroz njegove promene postajući svestan dimenzija detinjstva kroz
koje, reklo bi se ponovo prolazi. Oštrina opservacije pomešana je sa toplinom pogleda kao da želi sačuvati ove fragmente života u njihovoj prolaznosti za neku večnost poznatu samo detinjstvu. Onom osećanju večnosti koje svet sagledava u nerazlučivom jedinstvu a koje će nažalost biti dovedeno u pitanje sa prvim procesima sazrevanja i odrastanja. U tome i jeste čar ovih crteža – iz njih zrači osećaj koji nas lišava distance onog koji gleda i onog što je viđeno. Da li to sopstveno detinjstvo progovara kroz detinjstvo sopstvene dece. Bez sumnje.
,,Ljubav nas pretvara u ono što volimo“, pisao je Majstor Ekart.
Školovana na tradicijskim osnovama figuracije, Lejla Slezović Nikšić se označenom tematikom, kojom problematizuje savremeni trenutak, uključuje u šire tokove savremenih figurativnih tendencija nagoveštavajući i gradeći prepoznatljiv likovni izraz. Njena poetika detinjstva zasnovana na stavu humanizacije odrastanja kao da poručuje – sačuvajmo decu tako što ćemo im dozvoliti da budu to sa svim čarima i hirovima koje detinjstvo znači.
Svake godine, krajem avgusta, Galerija Art55 raspisuje konkurs za umetničke projekte za sledeću izlagačku godinu. Pozivamo sve zainteresovane likovne, primjenjene i multimedijalne akademske umetnike i umetnice da pošalju svoje predloge za organizaciju samostalnih ili grupnih izložbi. Pravo učešća imaju domaći I strani autori / grupe autora. Konkurs se prvenstveno odnosi na mladje umetnike, kao i na umetnike koji su već stekli umetničke reference.
Konkuriše se isključivo sa radovima koji će u dodeljenom terminu biti izloženi.
Galerija Art55 obezbeđuje: galerijski prostor, stručnu pomoć pri postavci izložbe, katalog, pozivnice, plakat, medijsku prezentaciju i otvaranje izložbe.