art55
galerija
izložbe
umetnici
uramljivanje
kontakt

 

 

Galerija art55
Ćirila i Metodija 17a
18000 Niš

Radno vreme:
pon - pet: 9.30-19.00
subota: 9.30-14.00

 


IVONNE THEIN, Body Options, 17.05. - 06.06.2018.

Rođena 1979. godine u Nemačkoj, u svojim radovima primarno se bavi fotografijom, videom i instalacijama. Od 2003. do 2009. godine studirala je fotografiju na Univerzitetu Applied Science, Dortmund (Nemačka) a 2007. godine Slobodnu umetnost na RMIT, Melbourn (Australija). Godine 2008. god. dobila je nagradu Talents, C / O Berlin i nominirana je za PDN30 u 2009. godini. Njeni radovi je prikazani su  na brojnim samostalnim i grupnim izložbama, na primer: Fotomuzej, Vinterthur (Švajcarska), Kunsthalle, Karlsruhe (Nemačka), C / O, Berlin (Nemačka), Lentos Linz (Austrija) i Amelie A. Vallace Gallerie, Nev York (USA). Njen rad “Zveiunddreiig Kilo” objavljen je 2010 u knjišnom projektu “Hijacked II - nemačka i australijska fotografija”. Ivonne Thein živi i radi u Berlinu.

Čudno je da nas  fotografije Ivonne Thein na prvi pogled ne uznemiruju ali na suptilan način, korak po korak dobijamo neobičan osećaj da ovde nešto nije u redu. U koreografskoj seriji različitih poza i kompozicija, Thein fotografski postavlja svoje modele u centar naše pažnje. Fotoserija pod nazivom “Trideset i dva kilograma” tematizira morbidnu težnju mladih devojaka i žena ka ekstremno vitkoj figuri. Podloga za to je fenomen Internet pokreta “Pro Ana”, koji je nastao u Americi sredinom devedesetih godina prošlog veka i koji prikazuje  anoreksiju nervozu u novom, «pozitivnom», svetlu  u životu  mladih žena i devojaka. Internet postaje virtuelni dom različitih zajednica. Oni sebe  ne vide kao grupu za samopomoć osoba koje imaju poremećaj u ishrani, već naprotiv, pokazuju razumevanje, jedni drugima daju savete i ohrabrujuće parole i podržavaju njihovu težnju ka extremno vitkoj/mršavoj figuri. i pomažu im da dostignu svoj ideal lepote. Ideja o ekstremnom mršavom telu ilustrovana je na mnogobrojnim internet stranicama sa puno vizuelnog materijala. Funkciju idola preuzimaju  prominentne ličnosti sa vidljivim znacima anoreksije. Kod njih nam mediji sugerišu da je ekstremna fizička samokontrola usko povezana sa srećom i uspešnim životom dok se rizici štetni po zdravlje zanemaruju. Međutim, ne retko prezentiraju se fotografije gde izvešteno oko posmatrača može veoma lako primetiti manipulaciju i njihovu naknadnu digitalnu obradu. Anoreksija se shvata kao socijalni problem i to se može dobro prepoznati na portalu “Pro ana”. Želja za pronalaženjem sopstvenog identiteta i orijentacije u socijalnoj sredini, projektuje tu želju, kontrolisati sopstveni život, na obsesivnu samokontrolu sopstvenog tela.

Elizabeth Grosz (istraživanja o rodnim identitetima i polovima) objašnjava anoreksiju kao protest koji tematizira društveni značaj ženskog tela i dovodi ga u pitanje. Ona u tome ne vidi bespomoćno popuštanje pred pritiskom patrijahalnog viđenja ženstvenosti i idealne lepote, već pažljivo posmatrano ona to tretira kao fizički protest i aktivno negiranje istog.

Fotografski snimci pojedinaca uvek su se istorijski posmatrali kao potvrde prepoznavanja i karakterisanja identiteta. Uzrok naših iskustva u vezi telesnog identiteta francuski psihoanalitičar Jacques Lacan pripisuje medijumu ogledala. Faza ogledala objašnjava trenutak  gde dete doživljava prva iskustva sa posmatranjem svoje slike u ogledalu gde dolazi do sukoba između nečijeg doživljenog vizuelnog izgleda i emotivnog iskustva. Za veliki deo osoba sa poremećajem ishrane fotografija daje dodatnu mogućnost vizuelne  samorefleksije i formiranja novog identiteta tela. Tako se ogledalo i fotografija dopunjuju kod konstrukcije novog subjektivnog telesnog poimanja. Dok se kod ogledala mi sami opažamo i doživljavamo, fotografija nam dodatno omogućava  proširenje  samrefleksije od strane drugih.

U drugoj seriji fotografija pod nazivom “Pro forma” umetnica tematizira u medijima široko predstavljene ideale lepote, gde način isceniranja i preterana digitalna obrada razotkriva te ideale i dovodi ih do podsmeha kod posmatrača.

Telo je centralna tema u svim radovima Ivonne Thein. U svom video radu “Omotač» jedna figura  skida, jedan za drugim, nekoliko slojeva kože sa sebe,. Pol osobe u toj radnji nije prepoznatljiv, i u tom kontekstu, telo gubi svoje individualno fizičko prisustvo i čini se zamenljivim u smislu pola i ličnog identiteta. Ivonne Thein time jasno potencira kritiku klasične podele polova.